1. lekcija

Nemačka abeceda i transkripcija - Deutsch Alphabet und Transkription [?]:

Nemački alfabet (abeceda) se sastoji iz 26 slova od kojih su 6 samoglslanici, a 20 suglasnici. Samoglasnici su: a, e, i, o, u i y. Suglasnici su: b, c, d, f, g, h, j, k, l, m, n, p, q, r, s, t, v, w, x i z. Pored ovih slova u nemačkom jeziku postoje još slova: ä, ö, ü i ß.

Pismo - Nemci upotrebljavaju za pisanje svog jezika latinicu i tzv. goticu (nemačko pismo).

Veliki broj slova nemačke abecede se izgovara na isti način kao u srpskom (npr. f, m, n, l, r, a itd.).

Nemačka abeceda:

A (a); B (be); C (ce); D (de); F (ef);

USKORO ĆE BITI TABELE !

Nemačka transkripcija (izgovor):

• Ä = e 
• (npr. Äpfel [epfel] - jabuke)

• Ü = Namestite usta za u i izgovorite sa tako nameštenim ustima i, tako da između u – i, ali više i.
• (npr. fünf [fünf] - pet)
• (napomena: U uglastoj zagradi ćemo obeležavati crvenim slovom ü)

• Ö = Namestite usta za o i izgovorite sa tako nameštenim ustima e, tako da između o - e, ali više e.
• (npr. öfnen [öfnen] - otvoriti)
• (napomena: U uglastoj zagradi ćemo obeležavati crvenim slovom ö)

• ß, ss = s
• (npr. groß [gros] = veliki, ali Wasser [vaser] - voda)
• (napomena: Udvojeno s (ss) se izgovara takođe kao obično s, ali ono stoji samo između samoglasnika od kojih je prethodni kratak, nikad na kraju reči ili ispred suglasnika, jer se tu piše ß)

• ei = aj 
• (npr. eins [ajns] - jedan)

• z = c
• (npr. zwei [cvaj] - dva)

• w = v
• (npr. Wasser [vaser] - voda; zwei [cvaj] - dva)

• v = f
• (npr. Vater [fater] - otac; vier [fi:r] - četiri)

• ie = i (dugo)
• (npr. vier [fi:r] - četiri)
• (napomena: U uglastoj zagradi ćemo obeležavati sa dve tačke (:) iza samoglasnika. Osim toga, postoje dugi i kratki samoglasnici, o tome ćemo pisati odmah ispod)
• (objašnjenje: Za dobar izgovor je važno da se razlikuju dugi i kratki samoglasnici. Da bi se to olakšalo, stavljamo u obeležavanju transkripcije (izgovora) iza dugog samoglasnika dve tačke. ie = i (dugo) odnosno i:, (npr. wie? - [vi:] - kako?); Nemo h se ne čita uopšte, kad je h ispred suglasnika (n, t, r itd.) je nemo, ali zato je samoglasnik ispred njega uvek dug, (npr. zehn [ce:n] - deset; Uhr [u:r] - sat); Sada je red na kratke samoglasnike, o kojima da pišemo, obeležavamo ih crvenim slovom, (npr. sieben [zi:ben] - sedam; Vater [fater] - otac); izgovor slova e u krajnim slogovima je obeležen crvenim slovom, to je učinjeno zato što se e u tim slučajevima, kao uopšte u nenaglašenim krajnjim slogovima, izgovara se kratko i muklo tako da se jedva čuje. Osim krajnih slogova, udvojeno slovo ss samo između samoglasnika od kojih je prethodni kratak: (Wasser [vaser] - voda). Obeležavaćemo kratke samoglasnike crvenim slovom, kao što vidimo primere: (sieben - [zi:ben] - sedam, ali Wasser [vaser] - voda). Reč Wasser ima dva kratka samoglasnika a i e, zato ćemo ih obeležavati crvenim slovom u uglastim zagradama, da bi se olakšalo. Dakle, dugi samoglasnici su označeni udvojenim samoglasnikom ili iza njih stoji h, koje se tada ne čita. Dugo i se označava kad iza njega stoji jedno e koje se ne čita. Evo primera sa oznakom izgovora: Tee - čitamo: te sa produženim izgovorom e (Tee  [te:] - čaj); Uhr - čitamo: ur sa dugim u (Uhr [u:r] - sat); wie - vi, dugo i (wie [vi:] - kako?). Suprotno ovome, kratki samoglasnici se označavaju udvojenim suglasnikom koji iza njega dođe; tako reč Tasse treba čitati tase (Tasse [tase] - šolja), udvojeni suglasnik u ovom slučaju se čita kao jedan, ali slovo a u reči Tasse i Wasser treba čitati kratko. Osim udvojenog suglasnika ss, ima i rr, mm, nn i tt, ti udvojeni suglasnici se uvek izgovaraju kao jedan suglasnik, ali samoglasnik ispred njega je uvek vrlo kratak: (Mutter [muter] - majka; wann? [van] - kada? itd.) Čitamo samoglasnike ispred udvojenog suglasnika kratko, a u krajnim slogovima čitamo muklo i tiho e tj. jedva čujno) 
• (upamtite: Duge samoglasnike stavljamo iza njih dve tačke (npr. fi:r, vi:, ce:n, u:r itd.); a kratke suglasnike obeležavamo crvenim slovom (npr. zi:ben, fater, ali tase, muter itd.)

• eu = oj
• (npr. deutsch [dojč] - nemački)

• s = z ili s
• (npr. sieben [zi:ben] - sedam; so [zo] - tako)
• (napormena: Vidimo da se s na početku reči ispred samoglasnika izgovara kao z, isto tako se slovo s izgovara između samoglasnika: (npr. zu Hause [zu hauze] - kod kuće). Ali na kraju reči i ispred suglasnika nemačko s se izgovara kao s: (npr. es ist [es ist] - (ono) je)

• au = au
• (npr. Frau [frau] - žena; Haus [haus] - kuća)
• (napomena: au u poslednjoj reči je dvoglasnik i izgovara se kao jedan slog. Dakle ne ha-u-ze, nego hauze)

• h = h ili "nemo h"
• (npr. Herr [her] - gospodin; hier [hi:r] - ovde, ali cehn [ce:n] - deset; Uhr [u:r] - sat)
• (napomena: Vi znate sad kako se u izrazu zu Hause izgovara krajnje e (napisali smo o tome gore); isto tako ni dvoglasnik au ne zadaje vam više nikakve teškoće. Ali ono početno h? To nije srpsko h. Da biste postigli pravilan izgovor nemačkog glasa h, namestite reči Haus usta za izgovor dvoglasnika au,  a pre nego što izgovorite, lako predahnite. Taj predah je ustvari nemački glas h. Kao h se slovo h izgovara samo kad stoji ispred naglašenog samoglasnika (tj. najčešće na početku reči), mada nije mnogo obavezno. Pogledajte još broj 10. Piše se cehn, a izgovara se ce:n. Vi, prema tome, izgovarate e dugo, a h ne izgovarate uopšte. Zbog toga se ovo h i zove "nemo h". Upamtite: h ispred suglasnika (n, t itd.) je nemo, ali zato ispred njega uvek dug)

• ch = grleno ili meko h
• uskoro

• chs = ks
• (npr. sechs [zeks] - šest)

• sp i st = šp i št
• (npr. Spiel [špi:l] - igra; Straße [štrase] - ulica)
• (napomena: sp i st se na početku reči izgovara kao šp i št, a ovako (na sredini ili na kraju) se čita ono se piše)

• tz = c
• (npr. jeztz [ject] - sada; Platz [plac] - mesto) 
• (napomena: Nemačko slovo tz se uvek čita kao c, pošto se tz ustvari piše umesto udvojenog z (zz), to je samoglasnik ispred tz uvek kratak)

• dt =
• uskoro

P.S. Napisaćemo Vam uskoro celu nemačku abecedu i izgovor (transkripciju) tj. kako se sve čita u zagradama.